Савет за здравство

ПЛАТФОРМА САВЕТА ЗА ЗДРАВСТВО ДСС

Здравствени систем је један од важних подстицаја друштва , који значајно утиче како на здравствени развој  становништва тако и на општи друштвени и економски развој.

Крајем  XX века Светска здравствена организација (СЗО) и њене земље чланице посебно почињу да се интересују и изучавају функционисање здравствених система.  Како лош здравствени систем може трајно да нашкоди друштву у целини, рад на његовом непрестаном унапређењу представља захтев без кога је немогуће замислити укупни друштвени развој.

РЕФОРМА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

РЕФОРМА ПРЕДСТАВЉА ПРОЦЕС ТРАЖЕЊА (ПРОМЕНА ) НА БОЉЕ

Ради унапређења здравственог система у Србији неопходно је спровести озбиљну и хитну реформу у овој области. Платформа Савета за здравство ДСС која је резултат знања и искуства угледних лекара и стручњака у Србији нуди решење за успешан и одржив развој здравственог система, полазећи од кључних проблема са којима се суочава садашње здравство.

Главни проблеми здравственог система у Србији:

1. лоша организациона структура и финансирање

2. неадекватно руковођење,

3. неефикасна организација,

4. проблеми у оквиру фактора ван система

У садашњој стратегији реформе здравственог система нису узети у обзир следећи циљеви који су неопходни за даљи здравствени развој:

  • Очување и унапређење биолошког интегритета нације,
  • Продужење здравог и продуктивног живота људи,
  • Унапређење квалитета живота људи,
  • Побољшање материјалног положаја друштвеног сектора здравствених установа и здравствених радника,
  • Већи утицај корисника здравствене заштите о одлучивању развоја, коришћења средстава и спровођењу здравствене заштите.

КРИТИКА АКТУЕЛНЕ  РЕФОРМЕ  ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ

Реформa je спровођена на основу материјала који нису ни политика ни стратегија, јер не задовољавају захтеве било ког од ових .

Документ „Здравље у трећем миленијуму“ представља конгломерат политике, стратегије и визије без јасно дефинисаних општих и непосредних циљева. Нема јасно дефинисаних циљева националног развоја заснованих на анализама здравствених потреба

Неадекватно и нејасно дефинисани приоритети, базирани на анализи проблема и ограничења .

Усмеравање здравствених акција у систему, према техничи и опреми, а   не према човеку пацијенту и лекару.

Недостатак јасне одговорности међу актерима у здравственој заштити:  Министарства здравља, Републичког завода за здравствено осигурањa и Института за заштиту здравља Србије .

Здравствени систем је јако централизован, као и сама средства за здравствену заштиту. Поред овога средства се троше неадекватно, неефективно и не према приоритетима. Осигураници немају никакав утицај на дистрибцију средстава, нити њихово коришћење, иако су то њихова средства, а не средства Завода или  Министарства.

ПРИОРИТЕТИ

Поред анализе ситуације (раније, садашње и трендова развоја), идентификације проблема и приоритета и за успешну и одрживу реформу неопходно је:

- јасно сагледавање визије развоја,

- формулисање здравствене политике и стратегије за њену примену,

- дефинисање општих и непосредних циљева,

- припремање и спровођење одговарајућих мера,

- планирање, примена и праћење спроведених активности ,

- јасно сагледавање расположивих ресурса,

- процена резултата,

- одговорност за ефикасно спровођење на свим нивоима система.

ШТА И КАКО ДАЉЕ

С обзиром да досадашњи напори за унапређење здравствене заштите и здравственог стања нису довели до очекиваних побољшања и да реформски документи нису урађени довољно стручно и квалитетно да би представљали предуслов за успешну реформу здравственог система, неопходно је направити „значајан преокрет“ у процесу реформе здравственог система.

У том смислу неопходно је на бази детаљне анализе ситуације идентификовати проблеме, приоритете и ограничења са којима ћемо се суочити у блиској будућности:

  • мањи економски раст од очекиваног, па самим тим и мања средства за здравствену заштиту од очекиваних,
  • висок проценат незапослености смањује прилив средстава за здравствену заштиту,
  • повећан број захтева за здравственом заштитом због старења популације,
  • недовољно транспарентна демократизација, децентрализација здравственог система,
  • централизована средства здравственог осигурања,
  • нерационално и неефективно коришћење средстава за здравствену заштиту,
  • не реформисан здравствени систем на бази ПЗЗ и породичног лекара,
  • неједнака дистрибуција здравственог кадра и непланска продукција
  • не мотивисани здравствени радници и не адекватно плаћени,
  • недовољно едуковани здравствени радници и сарадници за нови систем на бази ПЗЗ и породичног лекара,
  • не учествовање осигураника – корисника здравствене заштите у одлучивању о развоју, коришћењу и употреби средстава за здравствену заштиту,
  • лоша перформанса здравственог система – најгора на Балкану – чак иза Албаније

Имајући на уму да се у блиској будућности (2-3 године) не очекује брзи економски раст и веће одвајање за здравствену заштиту од националног дохотка, ради социјалне сигурности и солидарности, треба избегавати радикалне мере, обезбедити основно осигурање целе популације.

Вероватно приступ „динамичког прилагођавања“ на настале промене, примерене насталим условима, би био кориснији од било каквог радикалног приступа који би могао да доведе до погоршања здравствене ситуације, нарочито сиромашних и вулнерабилних група.

С тим у вези неопходно је да:

  • основно (обавезно) здравствено осигурање покрије целу популацију,
  • средства за здравствену заштиту користити првенствено према приоритетима, вулнерабилним групама, ефективним мерама,
  • поред основног уводити и допунско осигурање,
  • фонд здравственог осигурања треба да плаћа (рефундира) стандардне услуге према урађеним стандардима, док би друге ванстандардне услуге плаћали они који их захтевају,
  • мере за унапређење, очување здравља и превенцију болести финансирати из буџета,
  • у спровођењу здравствене заштите у фокус ставити: промоцију, ПЗЗ и породичног лекара,
  • извршити неопходну реформу медицинске едукације, усавршавања и дистрибуцију хуманих ресурса,
  • унапредити знање и вештине здравствених менаџера на свим нивоима здравственог система,
  • обезбедити већи утицај осигураника – корисника здравствене заштите у одлучивању развоја, коришћења и употребе средстава за здравствену заштиту,
  • укључивање заједнича и људи у спровођењу мера за унапређење и очување здравља на својој територији,
  • укључити искусан и стручни кадар са националним и међународним искуством у даљем развоју здравственог система на свим нивоима, ради побољшања перформансе здравствених институција и читавог система итд.

Систематски радити да се овакво „динамичко прилагођавање“ здравственог система новонасталој ситуацији и променама врши: постепено, према променама ситуације, приоритетима, могућностима и јасно постављеним општим и непосредним циљевима.

У току рада на унапређењу здравља и здравственог развоја имати стално на уму да „свака нација бира стопу смртности свог народа путем евалуације здравља у односу на своје друге циљеве“.

Адекватна и потпуна здравствена заштита свих грађана, очување и унапређење здравља становништва Србије циљ су наше здравствене политике.

Грађанин као корисник здравствених услуга мора да буде постављен у средиште здравственог система.

Систем здравствене заштите треба ефикасно организовати на три нивоа: примарном (домови здравља, апотеке, заводи), секундарном (опште и специјалне болнице) и терцијарном (клинике, институти, клиничко-болнички и клинички центри).

Посебно је важан развој примарне здравствене заштите која представља капију здравственог система за улазак на више нивое здравствене заштите. Заснована на принципу изабраног лекара, примарна здравствена заштита треба да је свеобухватношћу својих услуга усмерена ка породици и омогућавању континуитета здравствене заштите.

Процес децентрализације примарне здравствене заштите треба потпуно заокружити, уз очување њене финансијске и институционалне одрживости.

Залажемо се да у пружању здравствене заштите учествују и приватне здравствене установе, чије место у здравственом систему треба јасније дефинисати. Залажемо се за интензивнији, али контролисани развој приватног здравственог сектора.

Неопходно је успоставити нови систем строго наменског финансирања здравствене заштите у којем контрола токова новца мора бити ефикасна.

Сматрамо да је неопходно прецизно дефинисати основни скуп здравствених услуга који треба да буде једнако доступан свим грађанима и који треба рационално уредити тако да ефекти лечења буду сразмерни трошковима.
Улагање у развој здравственог система не сматрамо потрошњом већ рационално уложеним новцем, јер унапређење здравствене заштите грађана побољшава здравље становништва, што непосредно утиче на повећање продуктивности, раст производње и бржи развој друштва у целини.

Посебно осетљиве групације становништва, као што су жене у току трудноће, порођаја и материнства, предшколска и школска деца, студенти и старије особе, треба да буду обухваћене посебним програмом здравствене заштите.

Посебан значај дајемо мерама повећања наталитета.

Здравствену заштиту особа оболелих од болести које имају веће социјално-економске последице, као што су малигне и незаразне хроничне болести , треба остварити кроз јачање превенције и раног откривања.

  • . Сматрамо да су лекарске коморе незаобилазни чинилац у доношењу свих стратешких одлука у здравству.

Залажемо се за развој и модернизацију медицинских установа у регионалним центрима у циљу равноправне и правичне здравствене заштите на целој територији Републике Србије.

Развој и унапређење фармацеутске индустрије треба обезбедити путем контроле квалитета лекова, политике цена и доношењем прописа о употреби генеричких лекова. Нерационална и неадекватна потрошња лекова морају се сузбити утврђивањем терапеутских протокола.

Донације и хуманитарну помоћ треба рационално користити за развој система здравствених услуга у складу са дефинисаним приоритетима земље..

Као посебан приоритет наше здравствене политике издвајамо превенцију и заштиту здравља младих људи, обезбеђивање бољих и приступачнијих могућности за бављење спортским активностима, рад на побољшању животне средине, као и подстицање и оспособљавање младих за бригу о сопственом здрављу.

Председник савета

др Миомир Гвозденовић

Секретар

др Владимир Вукојевић

Чланови савета

Проф. др Михајло Митровић -  ванстраначка личност

Проф. др М . Мићовић-  ванстраначка личност

др Миломир Илић

др Лела Илић -  ванстраначка личност

др Мила А Јанчев  – ванстраначка личност

др Драгослав Максимовић -  ванстраначка личност

др  А. Лилић  ванстраначка личност

Проф. др Небојша Арсенијевић

др Милан Димитријевић

Проф. др Десанка Ценић Милошевић

Проф. др М.Павловић -  ванстраначка личност

ПОДЕЛИТЕ СА ОСТАЛИМА:
  • Print
  • Digg
  • Sphinn
  • del.icio.us
  • Facebook
  • Mixx
  • Google Bookmarks
  • Blogplay
  • email
  • FriendFeed
  • LinkedIn
  • Live
  • MySpace
  • PDF
  • Ping.fm
  • Reddit
  • RSS
  • StumbleUpon
  • Technorati
  • Tumblr
  • Twitter