Поштовани председниче,
драги пријатељи,
садашња ситуација у Србији на тежи начин нас је научила да без јасног плана и визије нема изласка из кризе. Демократска странка Србије као државотворна и одговорна странка, убеђена да напредак ни у једној сфери друштва није могућ без дугорочног планског хоризонта, припремила је још један стратешки документ који вам данас представљамо – Програм развоја Војводине. Програм који војвођани заслужују својим радом, поштењем, знањем и трудом, а који до сада није направила ниједна странка у Србији осим наше. То је план који нуди решења за излазак из кризе и трасира пут економског опоравка. То је програм запошљавања и развоја војвођанске привреде!
Винстон Черчил је рекао: „Уместо да се унапред бринемо, боље да унапред планирамо и размишљамо“. То је став који заступа наша странка и који непрестано потврђујемо својим делима. Овим програмом смо показали да идемо у сусрет проблемима, спремни да их решимо, а не да од њих окрећемо леђа. То је терет и одговорност коју је наша странка увек била спремна да предузме.
Војводина је и у прошлости имала улогу покретача развоја земље. Запосленост и плате су били увек изнад просека земље, а војвођански сељак је, и са уско скројеним земљишним максимумом од 10 хектара, имао стандард достојан значаја који пољопривреда има за стабилност економије једне земље.
Свако ко је једном био у Војводини, лако је запамтио друго име за њене пределе – житница Европе. На једног становника долази око 0,9 хектара пољопривредног земљишта, што је много више од просека европе. Кроз Војводину пролазе три најзначајнија коридора Југоисточне Европе, друмски и железнички коридор 10 и водни коридор 7. Капацитети млинова, шећерана, кланица и кондитора су толики да све што произведемо може да се преради у Србији, а ипак више од половине пољопривредних производа се прода и извезе непрерађено, а на томе више највише зарађују трговци и препродавци уместо произвођачи.
Да историја и природни услови нису довољни да се обезбеди благостање једног региона немилосрдно су осетили и становници Војводине. Први пут у историји просечна плата у Војводини је нижа од просека у неколико региона Србије, а незапосленост већа него у просеку Србије. Уместо опоравка привреде, пад индустријске производње се не зауставља. Популистички пројекти у инфраструктури су Војводину довели у ситуацију да се мала и средња предузећа гасе, велики привредни системи, симболи некадашње снаге привреде нестају или лагано пропадају, а многи сељаци више зарађују од рентирања земље него од њене обраде. Сва села и градове окружују индустријске зоне, али не и индустрија. Број становника Војводине је за десет година смањен за сто хиљада, а у неким деловима Баната већ сада нема деце за школе, а камоли за њиву. У Војводини има више од 20 хиљада празних кућа, а број чланова по домаћинству износи забрињавајућих 2.3 члана. На таквој демографској перспективи ниједан развојни план нема услова да успе.
(Циљеви програма)
Програм развоја Војводине представља континуитет економске политике за коју се ДСС залаже и заснован је неколико важних страначких докумената, на:
• Програму развоја Србије у условима економске кризе 2009 – 2012.
• Програму развоја Србије 2010-2015. године;
• Декларацији о економској будућности Србије,
• Локалним програмима развоја за 21 град и општину у Србији од 2011-2016. године
На његовој изради су били ангажовани сви расположиви потенцијали ДСС. Поред економског савета и других органа странке, на програму су радили Покрајински одбор, локални одбори, као и велики број привредника, професора и економских стручњака, из Војводине и целе Србије, који као нестраначке личности подржавају рад наше странке.
Програм развоја Војводине заснива се на јединственој и конзистентној економској стратегији наше странке за читаву територију Републике Србије, али уважава специфичности које одликују географску, демографску и привредну структуру Покрајине.
Без запослења, људима су ускраћене све слободе, а све приче о демократији, равноправности и слози постају демагогија, због тога су
1. запошљавање, и
2. развој домаће привреде
два најважнија циља нашег програма.
У Војводини је запосленост са 44 у 2010. години опала на 35 одсто у 2011. Дакле, само сваки трећи човек је запослен. ДСС ће инсистирати на изнетим циљевима све док сваки човек не буде имао запослење. Тада можемо очекивати да ће народ поново узети судбину у своје руке и да ће Србија бити независна држава, јер ће њени грађани бити независни од политике.
(Пољопривреда)
У Војводини се 62 одсто БДП остварује у пољопривреди. Од пољопривреде живи око 215.000 пољопривредних газдинстава, односно око једне четвртине становништва, а ако се томе дода број запослених у прехрамбеној индустрији, долазимо до тога да 50 одсто становништва директно зависи од пољопривреде. При томе, Покрајина нема свој аграрни буџет, као ни једна општина Покрајине.
Војводина је практично настала отимањем земље од воде, а сада све чешће трпимо сушу. Још је Марија Терезија увиђала значај каналских система за добробит Војводине, тако да је велики Бачки канал почео да се гради још давне 1793. године. Тада је ручно прокопано више него што се данас одржава машинама.
Уз незнатне инвестиције у Војводини би могло да се наводњава 100.000 хектара земље, значи пет пута више него што је сада случај. То је врло реалан план, јер само када се зна да канал Д-Т-Д сада обухвата 960 километара каналске мреже и да је на њега повезано 22 хиљаде мањих канала, тада је јасно да само са сто метара наводњавања око тих канала добијамо поменуту површину од 100 хиљада хектара – са две жетве, са максималним приносима и са стабилним родом и у најсушнијим годинама.
Циљ изградње канала Д-Т-Д био је да одводи сувишне воде са милион хектара и да омогући наводњавање 500.000 хектара. До пуног достизања тог циља можемо доћи до 2020. године, а до остварења прве фазе већ за три године, јер у тој фази нису потребна ископавања нових канала, већ само санације преводница, продубљавања канала на појединим местима и уградња савременијих и јачих пумпи. Средства за санацију канала Д-Т-Д можемо да обезбедимо помоћу кредитног араанжмана са Руском Федерацијом и на тај начин још више унапредимо сарадњу сектора пољопривреде наше две земље.
Треба имати у виду да 2014. године ступа на снагу потпуна либерализација трговине пољопривредно-прехрамбеним производима са Европском Унијом. ДСС је још приликом усвајања ССП критиковао тај потез и указао на катастрофалне последице тог споразума за домаћу привреду, посебно пољопривреду. Сада када је јасно да нећемо постати део ЕУ пре 2020. године, ако то икада и постанемо, онда не знам како ће заговорници овог процеса оправдати најмање 300 милиона изгубљених прихода од царина и хиљаде изгубљених радних места због гашења домаћих фирми које нису издржале под притиском јефтинијих субвенционираних производа из ЕУ.
За време учешћа ДСС-а у власти, достигнути ниво издвајања за пољопривреду у буџету је био изнад 5 одсто, док је у 2011. години за исте намене било предвиђено само 2.2 одсто буџета. Спровођем нашег програма обезбедићемо да се већ у наредне две године поново достигне виши ниво издвајања.
Конкретне мере које ћемо предузети у циљу постизања наведених приоритета су следеће:
• промена начина доделе субвенција на основу примене пропорционалних субвенција са опадањем пропорције са величином земљишта у поседу
• примена квалитетне класе земљишта у одређивању висине субвенција како би дошло до изједначавања положаја пољопривредника у свим деловима војводине.
У многим европским земљама, субвенције се по гајеним културама разликују и до 100 одсто. Поврће, воће и друге индустријске биљке треба да буду додатно стимулисане јер упошљавају и капацитете индустрије и ангажују већу радну снагу.
Питање којем ће ДСС дати посебну пажњу је правовремено утврђивање откупних цена пољопривредних производа. Раст цена семенске робе, пестицида, дизела је настављен јер пада динар, само жито, кукуруз и сунцокрет појефтињују. Таква економија је погубна за наше сељаке. Сви кажу да Војводина може да храни пола Европе. Са влашћу која има овакав однос према пољопривреди добро је да храни пола Војводине.
(Енергетика)
Реализација нашег програма омогућиће да Војводина у целости искористи потенцијале енергетског споразума са Руском Федерацијом и постане најзначајније енергетско чвориште на Балкану. Гаспром Њефт доследно спроводи план инвестиција у НИС и већ је уложио преко милијарду и по евра у модернизацију његових капацитета. Инвестиције у модернизацију рафинерије у Панчеву омогућиће повећање прераде сирове нафте у овој рафинерији на око 7 милиона тона нафте годишње, у односу на 3,5 тона колико се прерађивало пре стратешког партнерства.
Концепт стратешког партнерства треба применити и у читавом гасном и петрохемијском сектору. Сада је већ очигледно да такво решење даје резултате уколико је партнер компанија која има своје изворе гаса, своје технологије прераде и дугогодишње искуство у тој делатности.
Јужни ток ће почети да се гради крајем ове године, чиме се значајно повећавају капацитети за додатне инвестиције у гасификацију целе Војводине и Србије, као и изградњу гасне електране у Новом Саду и друге пратеће инвестиције.
Србијагас, Петрохемија, Азотара, МСК, Хипол не могу да раде у условима сталног технолошког заостајања и одлагања модернизације. Потребан је партнер који ће професионално а не партијски водити овај сектор, како би на основу јефтинијих улазних фактора производње било омогућено да се робе и услуге производе уз мање трошкове и по нижој цени. За смањење цене гаса је неоходно наставити са изградњом гасних складишта, како би се што веће количине могле набављати изван сезонских скокова. На територији Војводине постоји још испражњених лежишта, погодних за гасна складишта: у Житишту, поља „Бегејци” један, два и три, „Тилва“, „Међа три“ и „Мокрин“.
Војводина нема значајне резерве примарне енергије зато је сасвим природно да се окреће енергетској ефикасности, обновљивим и алтернативним изворима енергије. Биомаса, биогас, биогориво, енергија ветра и сунца је свугде око нас, али још смо на самом почетку. Све што је урађено су само експерименти и пилот пројекти.
У периоду од 1983. до 1989. године у Војводини је изграђено око 1.400 постројења на биомасу, али су од тада до данас само гашена. Вишак био масе из ратарске производње и прераде неквалитетног дрвета се сада нигде не користи. На жалост тако је и на десетинама говедарских или свињарских фарми где свакодневно пропадну стотине тона биогаса.
За коришћење енергије ветра су и поред свега многи заинтересовани. У Јужном Банату, управо у најнеразвијенијим општинама, Пландиште, Житиште Алибунар, Ковин, многи желе да граде ветрогенераторе, у Суботици се производе главни делови за њих, а ипак још ни један није инсталиран у Војводини. Ту се најбоље види спорост администрације и слаба сарадња са инвеститорима, што ћемо ми одмах променити.
(Саобраћајна инфраструктура)
Саобраћајна инфраструктура је важна за запошљавање, за развој неразвијених општина и афирмацију Војводине као значајне транзитне дестинације. Нажалост, због лоших путева и високе цене горива, Војводина, као и Србија представља црну рупу на транзитној мапи Балкана. Војводина и Србија имају најповољнији географски положај када је у питању транзит преко њене територије, али је тај потенцијал потпуно неискоришћен. Србија је усвојила закон о јавно-приватним партнерствима и концесијама чиме је коначно створен правни оквир за сарадњу државе и приватног сектора на изградњи капиталних инфраструктурних пројеката.Ова сарадња је посебно значајна у времену кризе када држава нема довољно средстава да сама финансира изградњу инфраструктуре. Приоритети у путној инфраструктури биће изградња аутопута Е70 који води од Темишвара, преко Вршца, Панчева и Београда до укључења у Коридор 11 који се наставља ка Јужном Јадрану, као и Банатске магистрале која води од Хоргоша, Новог Кнежевца, Чоке, Иђоша, Житишта и Сутјеске до Алибунара, паралелно уз државну границу са Румунијом. Циљ ових пројеката је да маргинализовани Банат укључе у живот Покрајине и омогуће његов убрзани развој.
Неки Дунав виде као границу између Србије и Војводине, али ДСС Дунав види као везу Војводине са Европом. Војводина је једини регион изван Европске Уније кроз коју протиче Дунав, а какву корист имамо од тога? Са нашим програмом и идејама Дунав ће постати Коридор запошљавања. Путем модела јавног-приватног партнерства обезбедићемо средства за изградњу савремених лука на Дунаву- Богојево, Апатин, Панчево – са контејнерским терминалима – попут лука на Рајни и Мајни. Чињеница је да је речни транспорт један од најјефтинијих видова транспорта и да се у будућности очекује његова експанзија. Због тога је јасно да овај пловни пут треба да буде један од приоритета улагања. Дунав је једини коридор Војводине који не може бити заобиђен на транспортној мапи Европе.
Железница Војводине је данас у горем стању него седамдесетих година прошлог века. Потребна је свеобухватна модернизација железничке мреже на територији читаве Војводине, посебно у Банату, али као најхитнију меру предлажемо модернизацију деонице пруге на Коридору 10 од Суботице преко Београда до Новог Сада, која би се убудуће прелазила за мало више од сат времена. Ова пруга је жила куцавица Покрајине која би омогућила убрзани развој привреде и већу динамику пословних и трговинских односа између ових градова. За овај пројекат већ постоји интересовање железничких компанија у Руској Федерацији и ЕУ.
(Грађевинарство)
ДСС ће се залагати да грађевинарство добије статус једног од стратешких сектора развоја аутономне покрајине Војводине. Велики инфраструктурни пројекти могу да подигну посрнуло грађевинарство, уз низ административних олакшица, али и систематског финансирања кроз банкарске гаранције, прилагођавање улоге Развојне банке Војводине и коришћење модела јавно-приватног партнерства.
Од укупно петнаестак тендера који су током 2010. и 2011. године расписани за радове на Коридору 10 и аутопуту „Јужни Јадран“, само у четири случаја посао су добиле домаће фирме, јер су тендерски услови такви да унапред дисквалификују домаће извоћаче. Покрајина је у претходне две деценије занемарила развој грађевине, тако да домаће грађевинске компаније сада немају у својим билансима послове вредне 100 милиона евра, нити референце које се стичу на великим инвестицијама. Не можемо очекивати да грађевинарство поново буде извозна грана, када ни на домаћим тендерима не успева да добије послове.
Застој у грађевинарству је угрозио и индустрију грађевинског материјала Војводине која је и значајан извозник блоковске робе, црепа и керамичких плочица. Томе у прилог говори податак да је извоз индустрије грађевинског материјала у 2009. години, у односу на 2008. – преполовљен. Покрајина мора као и Република да одобрава субвенције за стамбену изградњу, јер без приватних инвестиција биће угрожене стотине малих и средњих грађевинских фирми. Тоза Марковић, Потисје, Беочинска цементара имају капацитете, али док нема инвестиција они су једнако корисни као и празне живинарске фарме у сваком селу Покрајине.
(Велики привредни системи и мала и средња предузећа)
Индустрија и велики привредни системи су окосница развоја мале и средње привреде и имају значајну улогу у извозу и запошљавању. Ова предузећа су носиоци привредних активности у Покрајини и зато тога треба да буду приоритет у развоју и улагањима.
Значај индустријске производње је вишеструки и има мултипликативни ефекат. Поред директних користи од развоја домаће производње и раста запошљавања, развија се и пратећа услужна делатност, јер крупна производња везује за себе велики део малих и средњих предузећа.
Зато је неопходно да се што пре ревитализује пословање ПИК-а Бечеј, Агрожива, Азотаре-Панчево, Ливнице-Кикинда, Митроса, Месопромета, Новкабела и других већих компанија на којима је био заснован развој читавих градова.
Демократска странка Србије залагаће се за формирање интервентног фонда за помоћ великим привредним системима у циљу олакшавања превазилажења последица кризе и покретања развојних програма.
Сектор малих и средњих предузећа је озбиљно угрожен. у последње три године више предузећа је затворено него што је регистровано, а већина више дугује него што вреди.
Како би се обезбедио максималан обим помоћи малој, средњој и великој привреди у условима економске кризе Покрајински фонд за развој, Развојна банка и гарантни фонд морају да буду докапитализовани. фискална политика мора бити подстицајна за њихов рад и инвестиције, а не за пуњење буџета.
(Неликвидност – највећи проблем војвођанских предузећа)
Епидемија неликвидности се шири војвођанском привредом. Само за годину дана, број привредних друштава у Војводини се смањио готово за хиљаду. Како је примена новог закона о стечају почела да заживљава, тако се број блокираних рачуна повећава из месеца у месец. Тренутно се води 950 стечаја у војвођанским предузећима.
У решавању проблема неликвидности веома важну улогу имају Фонд за развој и Развојна банка Војводине које су својим радом макар мало успеле да ублаже последице кризе по привреду. Краткорочни комерцијални кредити не могу да помогну привредницима да узму ваздух у времену кризе. Зато ћемо се залагати да ове институције домаћим предузећима одобравају средњорочне и дугорочне кредите за ликвидност, са роком отплате од пет до седам година и грејс периодом од најмање две године.
С обзиром на то да велики број домаћих предузећа не може да испуни услове за кредите које субвенционише држава, зато што су неликвидна и немају шта да ставе под хипотеку, неопходно је да се преко гаранцијског фонда обезбеде гаранције банкама за одобравање кредита тим предузећима.
(Запосленост и санација великих предузећа)
Војводина је у погледу запослености са положаја лидера дошла у лошију позицију од осталих делова Србије. Јавности се опет предочава план да ће се у Војводини и 2012. године запослити око 12.000 људи, али све је јасније да су ова обећања више повезана са предизборном кампањом него са дугорочним структурним променама на подручју привреде и тржишта рада. Тренутно у Војводини преко 200.000 људи нема посао. Проблеми са отпуштањима у „ПИК Бечеју“, „Петру Драпшину“, „Мотинсу“, „Митросу“, „Борелију“, „Кулатрансу“, „Месопродукту“, „Луксолу“ и бројним мање познатим локалним предузећима неће бити решени ако не покажемо јасну опредељеност да сачувамо свако радно место.
Демократска странка Србије залаже се за формирање интервентног фонда са посебном наменом финансирања санационих програма у привреди усмерених на очување постојећих радних места. Основу оправданости примене овакве мере видимо у чињеници да је отварање једног радног места скупље за државу него подршка његовом очувању.
(Туризам)
Демократска странка Србије у свом програму посебан акценат ставља на развој медицинског и здравственог туризма у Војводини. Програмом је предвиђена изградња медицинског центра на Фрушкој Гори са капацитетом од две хиљаде пацијената, чија би изградња, са све опремањем, коштала око 300 милиона евра. Повраћај уложених средстава може да се очекује за 10 до 12 година, при чему ће се још толико средстава у том периоду слити у касе државе и локалних самоуправа. Изградњом овог центра отворила би се нова радна места за две хиљаде здравствених радника, а ефекат би био много већи јер би то покренуло и низ других производних и услужних делатности везаних за рад овог центра. Србија има добре медицинске стручњаке и изузетно конкурентну цену медицинских услуга због чега смо сигурни да би овај центар могао да буде атрактивнији у односу на сличне центре у мађарској и турској где одлази већина пацијената из земаља ЕУ.
(Извори средстава за реализацију програма)
Многи се питају одакле ћемо обезбедити средства за реализацију нашег програма?
Први и најзначајнији извор средстава за реализацију програма видимо у одговорној политици јавних финансија.
Ми ћемо растеретити привреду од пореза и на бази нових улагања доћи до већег прилива средстава у буџет. Сваки страни инвеститор је добродошао, али под једнаким условима као домаћи. Преговоре о улагањима нећемо водити иза затворених врата, већ у влади и парламенту.
Средства за улагања у приоритетне области тражићемо и од наших логичних економских партнера. То су земље које имају своје компаније у Војводини и којима је у интересу да њена привреда нормално ради у времену кризе. Наши најближи економски партнери су Русија и земље Европске Уније са којима желимо најбољу могућу сарадњу. Та сарадња ће бити заснована на кредитним аранжманима, заједничким улагањима и стратешким партнерствима.
Ми сматрамо да је сваки кредит који је уложен директно у домаћу привреду – оправдан, јер се на тај начин отварају нова радна места а привреда, кроз плаћање пореза држави, генерише приходе за враћање тог кредита. То је потпуно другачији принцип од оног којим се руководи актуелна влада која се од почетка свог мандата задужила преко шест милијарди евра и сав новац усмерила у потрошњу.
ДСС представља јавности Војводине економски програм развоја Покрајине као једини реалан и остварив економски документ који Војводина данас има. Иза програма стоје стручни и одговорни људи, економисти и привредници Срема, Баната и Бачке, страначке и нестраначке личности на истом задатку – развоја Србије и Војводине. Енергију и идеје за рад на овом програму црпили смо из уверења да се економска снага једне земље рађа из снаге њених најразвијенијих региона. а то ће Војводина применом овог програма и постати.
(Закључак)
Желим да упутим поруку нашим страначким колегама из Покрајине да овај програм не сме да остане мртво слово на папиру. Представљањем овог програма данас у Новом Саду, прихватили смо овај програм као нашу обавезу. Дали смо реч пред грађанима Војводине да ћемо се борити да овај програм заживи, а сви знају шта значи када Демократска странка Србије да реч. Гледам у ваша лица и видим да сте спремни за велики посао који нас чека. Видим вољу у вашим очима да коначно промените ствари набоље у вашем граду и вашој земљи. А када има воље, увек има и начина! Овај програм је наше оружје за следеће изборе (високо подиже програм). Покуцајте на свака врата, доприте до сваког човека, разговарајте са својим пријатељима, рођацима, комшијама, колегама, представите им наше идеје, објасните им за какву се војводину залаже Демократска странка Србије.
Ми хоћемо Војводину у којој ће моћи пристојно да се живи од поштеног рада.
Војводину у којој се плата зарађује, а не добија.
Војводину у којој ће људи ићи на посао, а не на биро рада.
Војводину у којој је сељак на првом, а не на последњем месту.
Војводину у којој је рад на њиви тежак као и увек, али исплатив.
Војводину у којој је школовање улазница за посао, а не карта у једном правцу за иностранство.
Војводину у којој аутономија значи јачање србије, а не њено слабљење и разбијање.
Војводину за какву се наша странка увек борила и за какву ће се поново изборити на следећим изборима!
Живела Србија!
