Уверени да развој Србије зависи од НОВЕ ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ у којој ће стране инвестиције имати изузетно важну улогу, али ће пресудну улогу имати повољан привредни амбијент, представљамо 10 кључних економских мера које ће влада Демократске странке Србије остварити у првој години мандата.
ПРОГРАМ РАЗВОЈА СРБИЈЕ 2012 – 2017. ГОДИНА – НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА
Одговарајући на последице светске економске кризе по Србију, Економски Савет је израдио стратешки документ: „Програм развоја Србије 2012 – 2017. година“. Иза овог свеобухватног економског документа стоје искусни економисти и привредници, од којих неки и нису чланови ДСС-а, али подржавају нашу политику. Овај програм је неоспорив доказ да су стручни и искусни људи који данас чине и подржавају ДСС спремни и способни да поново преузму улогу водеће политичке снаге и дају пуни допринос економском просперитету Србије, какав она свакако заслужује.
ДСС је у „Програму развоја Србије 2012- 2017.“ поставила три кључна циља: запошљавање, развој домаће привреде и раст животног стандарда. Да би ови циљеви били остварени неопходно је уложити новац у четири привредне гране: грађевинарство, пољопривреду, енергетику и инфраструктуру. Оне запошљавају највећи број грађана Србије и ланчано дају највећи ефекат у директном расту свих показатеља БДП-а, главна је порука овог стратешког документа на 300 страна.
НАША РЕШЕЊА ЗА ОПОРАВАК ПРИВРЕДЕ:
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ: Буџетски суфицит од 30,8 милијарди динара у 2006. години, наспрам предвиђеног дефицита у 2012. од чак 140 милијарди динара, показује чврсто опредељење ДСС да води реалну фискалну политику.
Зато ћемо се и даље залагати за мању јавну потрошњу, штедљиву државну администрацију, веће јавне инвестиције и реформу система пореза на доходак грађана.
Опредељење ДСС-а је да води монетарну политику која ће обезбедити стабилност курса динара, увек у интересу домаће привреде, извозне конкурентности наших предузећа и повећања инвестиционе активности.
При доношењу одлука о новом задуживању руководићемо се принципом да ни један кредит није скуп ако је уложен у домаћу привреду и запошљавање, а да ни један није повољан ако је намењен државној потрошњи.
ЗАПОШЉАВАЊЕ: У априлу 2008. године незапосленост у Србији је износила 13,3%, док је у новембру 2011. она порасла на чак 23,7%.
Наш програм очувања радних места и новог запошљавања је конкретан:
-Повећаћемо инвестиције на бази давања концесија и заједничких улагања државе са приватним улагачима у домену инфраструктурних пројеката.
-Формираћемо интервентни фонд за санацију предузећа која су захваћена економском кризом и припремити инвестициони фонд за већа предузећа и извознике.
-Обезбедићемо старт-ап кредите за нове предузетнике без хипотеке са каматним стопама од 1 одсто и грејс периодом од две године.
НОВА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА: Економска криза је потврдила познату истину – основу националног богатства и економске безбедности сваке државе чини конкурентна привреда. Зато је основна нашег програма развоја – нова индустријализација Србије.
Идентификоваћемо кључне сектора будуће индустрије Србије ( пољопривредно-прехрамбени, хемијски и петрохемијски, текстилна и обућарска производња), који ће у најкраћем времену озбиљније повећати производњу, запосленост и извоз.
У средњем року ћемо побољшати међународну конкурентност сектора који имају нове производе (енергетика, металска, посебно аутомобилска индустрија, грађевинарство и рециклажа).
У дугом року користићемо потенцијале раста у области телекомуникација, биоинжењеринга и „зелене енергије“.
Како бисмо помогли великим привредним системима као носиоцима нове индустријализације, као и малим и средњим предузећима кроз укључивање у пројекте са великим системима, хитно ћемо формирати интервентни фонд како би превазишли последице кризе.
ПОЉОПРИВРЕДА: Економски програм ДСС обезбедиће да се ниво издвајања од 5 одсто (2004 – 2008. година) поново оствари већ у наредне две године.
Економски потенцијали пољопривреде, имајући у виду њен значај за прерађивачку индустрију, трговину и туризам, представљају највећу развојну шансу Србије у ближој будућности.
Зато ћемо покренути изградњу и модернизацију система за наводњавање.
Утврдићемо откупне цене бар два месеца пре почетка жетве или бербе.
Залагаћемо се за формирање државног фонда за субвенционисање претварања необрадивих површина у обрадиве.
Залагаћемо се за доделу субвенција према производњи а не површини.
Забранићемо увоз и производњу генетски модификоване хране.
ЕНЕРГЕТИКА: Да бисмо заокружили визију Србије као електроенергетског чворишта Балкана коју смо започели у периоду од 2004. до 2008. године, ДСС ће се залагати за пуну примену споразума између Србије и Русије о сарадњи у области нафтне и гасне привреде.
Већ крајем ове године почеће изградња Јужног тока, пројекта који ће омогућити не само стабилан извор гаса Србији, развој гасоводне мреже на читавој територији, већ и огроман профит од транзита гаса кроз нашу земљу.
Залагаћемо се као мањински власник за што веће инвестиције у Нафтну индустрију Србије.
Наставићемо градњу термоелектране Колубаре Б. Почећемо градњу трећег блока на термоелектрани Никола Тесла Б, као и један од три капитална објекта: хидроелектрану на реци Дрини, хидроелектрану Бистрица или хидроелектрану Ђердап 3.
ГРАЂЕВИНАРСТВО: Велика неликвидност, минимална упосленост капацитета и отпуштање радне снаге прете да грађевинску индустрију Србије доведу до потпуног колапса.
ДСС ће се залагати да грађевинарство добије статус једног од стратешких сектора развоја.
Зато ћемо пре свега убрзати процедуре за добијање грађевинских дозвола и решавање имовинско-правних питања.
Залагаћемо се за оснивање гарантног фонда од неактивне државне имовине који би обезбеђивао банкарске гаранције грађевинским предузећима да би могла да изводе радове у земљи и иностранству.
Решићемо потраживања грађевинара за изведене радове које финансира држава.
Увешћемо нову форму финансирања грађевинских подухвата – јавно приватно партнерство.
РАЗВОЈНА БАНКА: За потребе убрзаног развоја привреде неопходно је обезбедити бар три пута већи кредитни потенцијал од сада расположивог. Управо зато је неопходно да у процес подршке привреди и инвестицијама буде укључена развојна банка коју ћемо основати.
Средства за пласмане би се обезбедила на основу кредитних линија из међународних финансијских институција, кредита од других држава, попут Руске Федерације, и на основу издавања обвезница, са гаранцијом државе.
Развојна банка би требало да финансира пројекте од значаја за националну привреду, а за које није заинтересован приватни сектор.
У будућности развојна банка треба да отвори и своје филијале у другим земљама како би обезбедила подршку извозу и учешћу грађавинара и других услужних делатности на тим тржиштима.
СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА: Циљ ДСС је да свим грађанима омогући достојан живот, запослење, социјалну и здравствену заштиту.
Реформа пензионог система не сме да има за циљ само краткорочно ублажавање проблема, већ мора да се спроводи по моделу који ће у средњем и дугом року да обезбеди сигурне и довољно високе пензије.
Зато је неопходно изменити постојећи модел усклађивања пензија моделом који ће да осигура довољан ниво примања пратећи кретање трошкова живота и зарада.
Трудићемо се да обезбедимо гаранције за повратак интерно расељених лица са Косова и Метохије или обезбедимо адекватна стамбена решења на локацијама које испуњавају све безбедносне, инфраструктурне, економске и социјалне услове за одрживи повратак.
ПОЛИТИЧКА НЕУТРАЛНОСТ СРБИЈЕ И ОДНОС СА ЕУ: Залажемо се за економски самосталну, политички и војно неутралну Србију.
Политичка неутралност Србије подразумева успостављање нових односа Србије и ЕУ, који би се засновали на чистом рачуну и на развијеној економској сарадњи у обостраном интересу.
Уважавамо чланице Уније као највеће трговинске партнере али сматрамо да је потписани Споразум о стабилизацији и придруживању штетан за Србију јер је до сада коштао више од 500 милиона евра, а посебно ће угрозити српску привреду од 2014. године када ступи на снагу потпуно укидање царина за производе из Европске уније.
Тражићемо преиспитивање споразума о стабилизацији и придруживању и усмерићемо напоре ка стварању услова за потпуну конкурентност српске привреде, а нарочито пољопривреде.
Никада нећемо дискриминисати компаније на основу земље порекла и водићемо рачуна да страни инвеститори имају исти третман без обзира да ли долазе са запада или истока.
РАВНОМЕРНИ РЕГИОНАЛНИ И РУРАЛНИ РАЗВОЈ: Просечан доходак по становнику у Јабланичком округу је 7 пута мањи од оног у Београду и одсликава озбиљне разлике у развијености округа и општина широм Србије.
Проблем смо препознали на време и предложили конкретне мере:
-Формирање економских зона од посебног значаја у којима би инвеститори били ослобађани плаћања свих пореза сем ПДВ-а.
-Спровешћемо фискалну децентрализацију, децентрализацију пореске администрације и подићи капацитет Пореске управе на локалном нивоу у администрирању изворних локалних прихода.
У Србији је већ дуже време присутан и тренд смањивања сеоског становништва, као и девастација пољопривреде, што је последица вишедеценијског занемаривања руралног развоја.
Пружићемо подршку у виду одобравања већих субвенција, решити питање откупа, стварати услове за подизање мањих погона за прераду пољопривредних производа, за изградњу складишта и набавку средина.
САОБРАЋАЈ И ЈАВНО-ПРИВАТНА ПАРТНЕРСТВА: Транзит робе преко територије Србије у свим видовима саобраћаја повећао се за шест пута у последњих десет година, што је јасна потврда значаја геостратешког положаја Србије, који није довољно искоришћен.
ДСС ће завршити Коридор 10 и аутопут Јужни Јадран. Залагаћемо се и за изградњу Источне трансферзале од Хоргоша до границе са Мекедонијом.
Модернизоваћемо паневропски Коридор 10 који је „кичма” инфраструктурног железничког система Србије и завршити још један изузетно важан пројекат – реконструкцију пруге Београд-Панчево.
Од Дунава, европског Коридора 7, направићемо коридор запошљавања кроз изградњу пристаништа, модернизацију и ширење транспортних и претоварних капацитета.
Финансирање ових пројеката ћемо обезбедити јавно-приватним партнерством које представља велику развојну шансу Србије јер захтева мања улагања државе, смањују ризике за обе стране, обезбеђују трансфер технологије и поделу добити.
РЕФОРМА ЈАВНОГ СЕКТОРА ПРИВРЕДЕ: Ефикасност јавног сектора уз смањење буџетских трошкова остварићемо кроз три фазе:
1.Унапређење организације пословања сектора.
2.Спајање или раздвајање појединих делова предузећа према заокруженим економским целинама.
3.Финансијско реструктурирање.
Након процене вредности, предузећа треба да се претворе у акционарска друштва.
ПРОГРАМ РАЗВОЈА ВОЈВОДИНЕ
Као национално одговорна странка која води рачуна о развоју сваког дела Србије, а уважавајући аутономни положај Војводине, једини смо израдили економски Програм развоја Војводине – стратешки документ који прави пресек тешког стања, али и предлаже конкретне мере које имају јасан циљ да од Војводине направе оно што је она деценијама била, економски најјачи регион у Србији, мотор економског развоја целе земље.
Политику обнове села и пољопривреде мора да прати ревитализација пољопривредно-прехрамбеног сектора кроз мере попут стварања стратешких и оперативних резерви, унапређења структуре пољопривредне производње, развоја задругарства и удруживања,остваривања суфицита у спољно-трговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа више фазе обраде на бази адекватних подстицаја за извоз.
Један од најзначајнијих развојних пројеката за пољопривреду је санација канала Дунав-Тиса-Дунав. У првој фази која би трајала до 2014. године омогућило би се наводњавање 100.000 хектара обрадивих површина, а циљ је да до 2020. године овај канал наводњава 500.000 и одводи сувишну воду са 1.000.000 хектара земље.
Војводина неће бити економски снажна ако није равномерно регионално развијена – ако привреда Баната не ухвати прикључак са Јужном Бачком и Сремом – за шта су неопходне мере које укључују стварну децентрализацију, аутономију општина у одлучивању о стратешким приоритетима, формирање економских зона од посебног значаја у којима би се плаћао само ПДВ, обнову или изградњу индустријских зона и технолошких паркова.
ДСС планира изградњу великих инфраструктурних пројеката путем модела јавног-приватног партнерства. Програмом се предвиђа изградња аутопута Е70 који води од Темишвара преко Вршца, Панчева и Београда, до укључења у Коридор 11, као и изградња Банатске магистрале од Хоргоша до Алибунара.
Реализација нашег програма омогућиће да Војводина у целости искористи потенцијале енергетског споразума са Руском Федерацијом и постане најзначајније енергетско чвориште на Балкану. Концепт стратешког партнерства треба применити и у читавом гасном и петрохемијском сектору. Сада је већ очигледно да такво решење даје резултате уколико је партнер компанија која има своје изворе гаса, своје технологије прераде и дугогодишње искуство у тој делатности.
Уверени смо да ресурси које има Војводина представљају основ за развој, нова радна места и обнову привреде у северној српској покрајини. Демократска странка Србије има људе спремне и способне да преузму одговорност за вођење државе на свим нивоима. Војводина заслужује такве људе, они ће дати пун допринос променама које су Војводини преко потребне.
ЛОКАЛНИ ПРОГРАМИ РАЗВОЈА 2011 – 2016.
ДСС сматра да је развој градова и села сам темељ развој Србије, једини прави пут којим држава треба да иде. Зато је Економски савет израдио и „Локалне програме развоја 2011 – 2016.“ за 21 град и општину у Србији.
Локални програми су највећи пројекат стратешког планирања на нивоу општина икада урађен у Србији. Ови конкретни планови опоравка посрнуле привреде, дело су Економског савета, више од 30 економских стручњака који нису чланови ДСС-а, 50 привредника из целе Србије, локалних одбора и чланова странке.
Локални програми развоја имају преко 1.500 страница и укључују више од 500 пројеката за унапређење локалне инфраструктуре, услова пословања, запошљавања и образовања у Новом Саду, Нишу, Крагујевацу, Лесковацу, Ужицу, Суботици, Ваљеву, Зрењанину, Краљеву, Чачку, Смедереву, Шапцу, Врању, Кикинди, Косовској Митровици, Сомбору, Пријепољу, Пожаревцу, Зајечару, Крушевцу и Чајетини.
Они су доказ да је ДСС спреман да Србију и сваки њен град поведе путем убрзаног економског опоравка. Ови програми потврђују да се ДСС не бави празним причама и маркетингом, већ да иза нас стоје дела. Они предвиђају да Србија оживи, и то цела, а не само повлашћени или партијски подобни делови.
„Програм развоја Србије“ и „Локалне програме развоја“ у целости можете прочитати на сајту Економског савета www.ekonomskisavetdss.com
