Слободан Самарџић
КОСОВО И МЕТОХИЈА – ОГЛЕДАЛО ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ
Пре три године косметски Албанци, уз помоћ Сједињених Америчких Држава, НАТО савеза и Европске уније, извршили су једнострану и насилну сецесију јужне српске покрајине. За Демократску странку Србије то је акт без преседана и за његово делатно поништење држава Србија мора да употреби сва расположива средства.
Владајућа гарнитура у Србији прихватила је опсенарскo обећање САД, НАТО и ЕУ да ће једног дана и Србија и независно Косово бити чланице ЕУ и да ће се на тај начин трајно решити ово питање. До тада, Србија мора да следи упутства ових међународних чинилаца и да својим конкретним делом, развијајући добросуседске односе са Косовом, практично докаже своју приврженост „европској идеји“. Сви услови за придруживање Србије Европској унији сажимају се у овом услову над условима, у фактичком признању насилно отетог Косова и Метохије.
Демократска странка Србије има у овој ствари дијаметрално супротан став и политику. У основи, то је политика коју је ова странка водила док је била на власти од 2004. до 2008. године, а не нека нереална и утопијска политика. Данас, готово три године после силаска са власти ДСС, координате те политике су исте:
Прво, у међународним размерама Србија мора да стави до знања свим учесницима да се сваки дубљи облик повезивања или интеграције, у европским или регионалним размерама, може практиковати само уз поштовање наше државе у њеним међународно признатим границама. Такав став представља елементаран степен самопоштовања државе као нужне претпоставке учествовања у међународним интеграционим процесима. Онај ко у случају Србије не поштује Повељу Уједињених нација, њене пактове и декларације, као и Резулуцију 1244 њеног Савета безбедности, не може од Србије да очекује прихватање дубљих аранжмана и обавеза ма колико она изгледала мала и нејака. У складу са тим, ДСС има чврст став да се процес међународног посредовања у решавању питања Косова и Метохије врати под окриље УН, пре свега Савета безбедности.
Друго, у унутрашњим релацијама Србија се мора чврсто држати својих уставних путоказа. Данас је ова покрајина у поприлично нелегалном међународном режиму имајући у виду бројне прекршаје међународног права и обичаја, али и самог Устава Србије. Стога Србија као држава мора да манифестује верност свом уставу и себи самој конкреним делима, својим присуством на Косову и Метохији где год је то могуће, а највише на подручјима у којима живе Срби. Док је била на власти, ДСС је руководила државном политиком која је вршила управу у деловима покрајине настањене Србима или премрежене нашим црквама и манастирима. Тај део практичне државне активности на лицу места поприлично је запостављен, па и упропашћен, лакомом и одричућом политиком садашњег режима. Ако Срби треба да остану на Косову и Метохији а протерани да се врате у своје домове, данашња Србија треба да докаже да то зависи само од ње, а никако од косметских Албанаца и ЕУЛЕКС-а. ДСС је показао да и у време управе од стране УНМИК-а Србија није хтела да препусти судбину свог народа другоме, па тим пре такву улогу не сме да препусти ни мисији која је задужена за спровођење тзв. Ахтисаријевог плана.
Три године од једностраног и насилног проглашења независности Косова и нешто мање времена од доласка на власт данашње коалиције, Србија трпи и међународне и унутрашње поразе у политици према својој јужној покрајини. У том периоду Србија је изгубила најупорније савезнике у међународној одбрани Косова и Метохије, пре свега Русију, а потом и Кину и друге важне државе, хазардном политиком садашњих власти које су свесно и стратешки прихватили активности поборника и подстрекача косовске независности. У исто време, те власти су се лишиле активне помоћи не само Русије него и великог броја наклоњених држава, којима је стога непризнавање независности Косова постало само ствар унутрашњих државних интереса. Упоредо са тим, Срби у покрајини су добрим делом препуштени себи самима са прећутном поруком да буду што лојалнији према албанској већини у покрајини уколико мисле да остану у њој.
Као и у целој новијој историји Србије, Косово и Метохија остаје најбоље огледало њене државне политке. ДСС је ово увек умала у виду и стога ће она засигурно наставити да води своју препознатљиву политику према нашој нераздвојној јужној покрајини.
